uz današnje Evanđelje, utorak u 2. tjednu Došašća
Ove godine, dok dobrog starca Nikolu molimo da nas nebeskim darima obdari, evo u novom ruhu skromna mrvica s Gospodareva stola na našemu Filozofsko-teološkom institutu Družbe Isusove, afiliranom Papinskom sveučilištu Gregoriana i združenom s Fakultetom filozofije i religijskih znanosti na Sveučilištu u Zagrebu, za smirenje i okrjepu duši, za prikupljanje snaga i dublje razumijevanje Kristova Evanđelja, za čitanje i slušanje:
Učitelju božanski, nas pitaš za mišljenje. Što se meni čini, kako to meni izgleda (δοκέω Mt 18,12)? Tako započinješ svoju pouku iz života. Dvaput upozoravaš na ono što se može zbiti (2x ἐὰν γένηται “ako se dogodi” Mt 18,12.13), što razumijemo i pozajemo. Meni se dogodi da izgubim, a – hvala Bogu – i da opet pronađem. Triput opominješ da možemo biti zavedeni, prevareni, odvedeni u bludnju (3x πλανάω Mt 18,12[2x].13).
Na početku tvoje usporedbe opet stoji čovjek (ἄνθρωπος Mt 18,12). O nama govoriš. O meni. Koliko me puta snašlo da mi se nešto maleno, a meni važno, zagubilo! U strahu sam, sve staje. Svetoga Antu zazivam! Tjeskobno tražim. Koje olakšanje, blaženstvo, prasak radosti kad ponovno otkrijem da nije sve u mojim rukama i da mi ti svoje darove daješ. Čudesno me vodiš bez moje zasluge.
Pastir je na gorskim pašnjacima. Stado uza nj, stotinu ovaca. Ali to nije naše poslovanje! To nije moja logika da pregolemu većinu ostavim (2x 99 Mt 18,12.13), napustim zato da krenem u potragu za jednom jedinom. Kakva mi je tu dobit?
Dobri Pastiru, u središtu tvoje pouke je tvoja radost. Veća radost! Pa to je radost gospodara koji poziva dobrog i vjernog slugu (2x ἠ χαρά τοῦ κυρίου “gospodareva radost” Mt 25,21.23): “Uđi! S tobom dijelim nutrinu svoje duše.” To je tvoja radost (2x Iv 15,11; 17,13) za koju želiš da bude u nama jer nas više ne zoveš slugama, nego prijateljima (15,15). Želiš da se tvoja radost, Gospodine, u meni do kraja ispuni, da bude puna, potpuna, savršena (3x πληρόω Iv 15,11; 16,24; 17,13). Želiš da se moje srce raduje radošću koju mi nitko oduzeti neće (Iv 16,22).
Sada je čas! Dođi, Pastiru dobri! Ja sam jedno od ovih malenih bića, “mikro-stvor” (μικρός Mt 18,14). Oče naš, pred tobom ne stoji odluka da propadnem. To nije tvoja volja (θέλημα Mt 18,14). U ovoj svestranoj zaluđenosti i bludnji, dok nas, kao u općemu potopu, bujice vuku amo-tamo, kako da sebe pronađem? Ne mogu, znam, svojim silama dušu spasiti. Zato si se ti, Spasitelju naš, na napornu potragu dao. Ideš i u krvav znoj, i pod bičeve i trnovu krunu, ideš i na križ i u grob, ruke i noge čavli će ti izraniti, koplje će ti bok probosti, samo da me pronađeš, da me, radostan, oslobodiš od ovog zavođenja, da spriječiš moju propast. Zaista, zaista, raduj se, Isuse, kad malenu, izgubljenu ovcu nađeš i Ocu našemu kao sveti prinos daješ!
