Gospodine, znaš me po imenu. Tvoj pogled pokazuje pravo stanje stvari kod mene.
Znaš da mi je dosta prebrojavanja i sitničavih računica, svih mogućih prevarantskih poteza, mrkih pogleda i optužbi. Sve moje imanje, ugled i titula nisu hrana mojoj duši.
Tražiš od mene da se ne uzvisujem i ne gledam te s visoka, nego da siđem, kao što si ti sišao da budeš jedno s nama. Želim te vidjeti, a ti – ti promatraš mene i dolaziš k meni!
Hvala ti što mi objavljuješ i obnavljaš moje izvorno ljudsko dostojanstvo. Hvala ti što si ti spasenje u kući mojega života.
Probudi u meni svetu velikodušnost, da sve što imam uložim za tebe!
Niko Bilić, SJ
